Домаћи и међународни академици и истраживачи политике спровели су опсежна истраживања о системима подршке пољопривреди (обухватајући системе социјализованих пољопривредних услуга, системе тржишта пољопривредних производа и националне системе подршке и заштите за пољопривреду). Истраживање се првенствено фокусира на учење из међународног искуства, анализу структуре и проблема домаћих система и истраживање пратећих улога специфичних области (као што су наука и технологија и финансије).
Искуства и научене лекције из изградње међународних система за подршку и заштиту пољопривреде
Као темељ националне економије, пољопривреду карактеришу рањивост, екстерналије и мултифункционалност. Земље широм света, посебно развијене земље, пружиле су снажну подршку и заштиту својој пољопривреди, постепено успостављајући и унапређујући системе подршке и заштите који одговарају њиховом националном пољопривредном и руралном економском развоју. Ове земље су успоставиле високо иновативне побољшане системе семена и пољопривредне науке и технологије иновације и системе примене који одговарају њиховим националним условима. Примери укључују амерички модел који комбинује пољопривредна истраживања, образовање и саветодавство; Јапански модел раздвајања истраживања, саветовања и образовања у независне системе; и француски иновациони систем који води Национални институт за пољопривредна истраживања. Развијене сточарске земље у Европи и Америци успоставиле су ригорозне системе превенције и контроле болести животиња и биљака, док су развијене земље као што су САД, ЕУ и Јапан формирале научно дизајниране системе управљања квалитетом и безбедношћу пољопривредних производа. Сједињене Државе су успоставиле свеобухватан систем пољопривредног тржишта који се састоји од фјучерса и спот тржишта. Јапан је изградио систем „мале-производње,-дистрибуције великих размера“ усредсређен на велепродајна тржишта, док се земље ЕУ придржавају дистрибутивног система усредсређеног на -јавна пољопривредна велетржишта{9}} Развијене земље су успоставиле свеобухватне и ефикасне пољопривредне информационе системе и формирале ефикасне механизме за заштиту пољопривредних ресурса и еколошку заштиту. Системи саветовања за пољопривредну технологију углавном спадају у три категорије: оне које воде владине саветодавне агенције, оне које води влада уз учешће пољопривредних универзитета и оне које воде-невладине организације. Развијене земље у иностранству су такође успоставиле различите системе политике субвенција, системе политике подршке ценама, системе политике подршке дохотку и политике заштите од ризика за подршку и заштиту њихове пољопривреде.
Пракса страних система за подршку пољопривреди нуди вредне лекције за моју земљу. Прво, рано су почели. Од 1930-их, америчка влада је преузела кључну фазу пре -пољопривредног развоја великих размера, дајући значајне субвенције пољопривреди и дајући приоритет изградњи система подршке. Друго, имају законодавне гаранције. Јапан је донео низ закона како би осигурао стабилност и континуитет своје политике, а амерички закон о пољопривреди јасно прописује детаљан садржај различитих политика подршке пољопривреди. Треће, владине инвестиције треба да буду примарни покретач, а изградња система услуга подршке пољопривреди треба да буде укључена у делокруг јавних добара, максимално искориштавајући политику „зелене кутије” СТО. Четврто, политике подршке треба да буду засноване на-пројекту, а управљање пројектима треба да буде отворено и транспарентно. Пето, требало би успоставити јасно дефинисане субјекте за имплементацију; на пример, Сједињене Државе су јасно одредиле Пољопривредну кредитну корпорацију као агенцију за спровођење федералне политике пољопривредних субвенција. Шесто, систем са карактеристичним карактеристикама треба да се изгради на основу националних услова.
